Cilj torakalne drenaže je evakuacija nefiziološkog sadržaja intrapleuralnog prstora. Torakalna drenaža predstavlja hirurški postupak u toku koga se pravi komunikacija intrapleuralnog prostora (u kome vlada negativan pritisak) i spoljašnje sredine (aktivne ili podvodne pumpe) posredstvom drena. Drenaža toraksa je u velikom broju slučajeva hitan hirurški postupak koji spašava život pacijentu.
Indikacija za torakalnu drenažu je pneumotoraks, koji može biti spontani, traumatski ili jatrogeni. Spontani pneumotoraks se najčešće viđa kod mlađih osoba gracilne građe, gde je količnik visine i širine grudnog košta, a samim tim i pluća, povećan u korist visine pluća. Kod ovih pacijenata su pritisci u vrhovima pluća povećani, pa dovode do pojave bula (vazdušastih mehurića) koji mogu spontano da prsnu i dovedu do pojave vazduha na mestu gde ga nema, a to je intrapleuralni prostor (prosto između visceralne i parijetalne pleure).