Торакотомија је хируршко отварање грудног коша. Изводи се ради евалуације и лечења плућних процеса када неинвазивним поступцима није могуће поставити коначну дијагнозу.

Контраиндикације су оне од општег хируршког значаја, а укључују коагулопатију која се не може кориговати, као и нестабилност или инсуфицијенцију главних органских система.

Постоје три основна приступа:

  • Код ограничене антериорне и латералне торакотомије, уради се интеркостална инцизија дуга 6 до 8 цм за приступ предњим структурама.
  • Најчешћа је постеролатерална торакотомија, а омогућава приступ плеури, хилусима, медијастинуму и читавим плућима.
  • Када се жели приступ за оба плућна крила, нпр. за волумну хируршку редукцију, може се користити рез који уздужно дели стернум (медијална стернотомија).

Главне индикације за торакотомију данас су лобектомија и пулмектомија (нпр. због рака плућа). VATS је заменила торакотомију код отворених плеуралних или плућних дијагностичких биопсија.

Компликације су веће него код било којих других биоптичких поступака, због ризика од опште анестезије, хируршке трауме и дуже хоспитализације. Крварење, инфекција, пнеумоторакс, бронхплеурална фистула и реакције на анестетике су највеће опасности. Морталитет код експлоративне торакотомије се креће у распону од 0,5 до 1,8%.