Дренажа плеуралне шупљине представља ”златни станрдард” и методу избора у лечењу пнеумоторакса. Код већине болесника лечених овом методом, потпуна и стабилна реекспанзија плућног ткива постиже се у 80-90% случајева, док се рецидиви могу очекивати у 30% болесника лечених овом методом.
Ова метода индикована је без обзира на величини пнеумоторакса код:
- примарног спонтаног пнеумоторакса и израженим симптомима (диспнеје, бола);
- ако се ширина ваздушног простора повећала за време опсервације или након торакоцентезе (прогресивна динамика пнеумоторакса);
- у случају евидентног секундардног спонтаног пнеумоторакса, нарочито ако је праћен компликацијама.
Предности дренаже су промптна реекспанзија плућног паренхима имеханички надражај висцералне и паријеталне плеуре који ће изазвати стварање фибрина и слепљивање плеура, што утиче на мањи ризик од рецидива, а у коначном исходу и краће трајање болничког лечења.
Торакални дрен се уводи у грудни кош након локачне или опште анестезије, у 4. или 5. интеркосталном простору у среднјој пазушној линији, а потом се прикључује на извор непрекидне сукције ваздуха (активна сукција), Bülau (подводну) дренажу или на Heimlich-ову валвулу (пасивна сукција).
У циљу превенције рецидива, преко дрена се може убризгати склерозирајуће средство (плеуродеза). Дрен се уклања када лекар констатује да је успостављена потпуна и стабилна реекспанзија плућног паренхима (обично након 3-4 дана).