На основу конкурса Министарства за науку, технологију и развој током 2005 године, КБЦ Бежанијска коса добила је финансирање за научни пројекат: МУЛТИДИСЦИПЛИНАРНО ИСТРАЖИВАЊЕ ФАКТОРА РИЗИКА ЗА НАСТАНАК ТРОМБОЗА У АНТИФОСФОЛИПИДНОМ СИНДРОМУ.Проблем проучавања антифосфолипидног синдрома (АФС) од изузетне је важности с обзиром да се управо ради о најчешћем узроку тромбоза код одраслих особа.
Циљ овог мултидисциплинарног пројекта, где учествује више стручњака различитих специјалности из различитих медицинских установа:
- Утврђивање преваленције антифосфолипидних антитела код боленика са артеријским и венским тромбозама и рецидивантном акушерском патологијом.
- Испитивање клиничких импликација присуства типа и концентрација антифосфолипидних антитела (ЛА, АКЛ, β2ГП2) код болесника како са секундарним, тако и са примарнимантифосфолипидним синдромом.
- Утврђивање улоге антифосфолипидних антитела у настанку индуциране (изазване) атеросклерозе крвних судова код болесника са аутоимуним болестима и код младих (< 50 година живота).
- Припрема материјала за национални регистар болесника са антифосфолипидним синдромом ради могућности његове примене у међународним студијама.
- Сагледавање исхода лечења различитим терпијским протоколима болесника са антифосфолипидним синдромом.
У оквиру прве тематске целине извршиће се популационо истраживање преваленције антифосфолипидних антитела код болесника са венским и артеријским тромбозама на узорку од 500 болесника применом станардизованих имунолошких метода. Истраживање је део мултицентричне студије која се спроводи како на националном тако и на међународном нивоу (Имунолошка лабораторија Центра за аутоимуне болести Тел – Авивског универзитета).Утврђивањем присуства антифосфолипидних антитела код болесника с насталим тромбозама венске и артеријске мреже извршиће се правовремена дијагностика кохорте болесника са циљем да се употпуни терапијски протокол. Клиничко, имуносеролошко и испитивање методама визуелизације (НМР, ЦТ, Допплер крвних судова и др.) биће извршено ради откривања патолошких промена уциркулацији код болесника са антифосфолипидним синдромом.Налаз антифосфолипидних антитела могао би имати велики значај како за предвиђање појаве нових тромбоемболијских компликација аутоимунске генезе, тако и за поновљене акушерске компликације.
Тромбоемболијске појаве и патологија трудноће не подлежу обавезној пријави и код нас нема регистра болесника, а подаци о броју болесника су неадекватни, јер није задовољавајуће шифрирање болесника, па се студија преваленције антифосфолипидног синдрома и његових различитих клиничких испољавања сматра веома значајном. Систематско испитивање фактора ризика за појаву тромбоза и акушерске патологије до сада код нас није спроведена.