Циљ торакалне дренаже је евакуација нефизиолошког садржаја интраплеуралног прстора. Торакална дренажа представља хируршки поступак у току кога се прави комуникација интраплеуралног простора (у коме влада негативан притисак) и спољашње средине (активне или подводне пумпе) посредством дрена. Дренажа торакса је у великом броју случајева хитан хируршки поступак који спашава живот пацијенту.
Индикација за торакалну дренажу је пнеумоторакс, који може бити спонтани, трауматски или јатрогени. Спонтани пнеумоторакс се најчешће виђа код млађих особа грацилне грађе, где је количник висине и ширине грудног кошта, а самим тим и плућа, повећан у корист висине плућа. Код ових пацијената су притисци у врховима плућа повећани, па доводе до појаве була (ваздушастих мехурића) који могу спонтано да прсну и доведу до појаве ваздуха на месту где га нема, а то је интраплеурални простор (просто између висцералне и паријеталне плеуре).